Велтшмерцова сма(т)рања

Прођосмо још један круг око звезде, календарски, још 365 дана је иза нас. 2021. је авансно била најављена као година поста, и то, најпре, пост-Ковид-а. Како је свет лагано почео да добија вакцину, неки аспекти живота, почели су да се враћају , чујеш нас, „Матрикс рилоудед“, после посве године за заборав 2020. А онда, брже него што смо стигли да одахнемо, схватили смо да Ковид још није прошао. Напротив, на моменте је 2021. године шибао он чак и горе него 2020. Сменило се више слова грчког алфабета, некако су нам у глави најупечатљивији остали делта и омикрон , али, коначно, чини се да је пошаст услед природних мутација најзад почела да слаби, те је објективно за очекивати да ће се пандемија, наредних месеци, постепено привести крају. Акценат је на постепено. Уједно, ово је била и прва пост-трамповска година. Промена администрације у Вашингтону је, иако су многи потцењивали значај тога, ипак покренула својеврсни домино-ефекат против популистичко-стабилократских деспотија. 2021. смо

Прилично је лако згражавати се над модерним променама животних навика. Постоје, свакако, и прилично добри разлози, ако не за згражавање и панику, онда барем за умерену дозу забринутости у вези правца у ком се глобално друштво креће. Прича се, дискутује, дебатује и свађа у вези наше употребе модерне технологије. Тема је занимљива - на крају крајева, дотиче нас све и сви се могу наћи прозвани или подржани.  Постоје, с друге стране, људи који успевају својим ставовима да заинтересују ширу публику. Није битно у вези чега су ти ставови - музика, религија, истраге силовања, утицај модерних технологија на људе - битно је да су онако шкакљиви и по могућству екстремни. Ови људи су прилично присутни и вредни на друштвеним мрежама, где највише воле да се свађају са другима, састављају подугачке објаве, и уопштено говорећи шире своје јаке ставове који се тичу свега под милим Богом. Један такав човек је Димитрије Васиљевић, који је за кратко време успео да заинтересује српску интернет заједницу. Во