Decenija agonije opozicije
Budimo iskreni: koliko god Vučić inicijalno snosio odgovornost za loše stanje u opoziciji (zbog zatvaranja medijskog prostora), najveću krivicu za to što čitavu deceniju oponenti ovog režima ne uspevaju ozbiljnije da izazovu srpskog diktatora, snose – oni sami. Deset godina opozicija ne uspeva da pronađe modus delanja u Vučićevoj populističkoj autokratiji. Međusobne sujete? Duhovi prošlih frustracija? Nedostatak prostora? Pogledajmo prisećanja… Za potrebe ovog teksta, podelićemo delanje opozicije u tri kategorije: strateško, taktičko i operativno. Biće pomenuta ključna imena za svaku aktivnost, ali ćemo se donekle ograditi od toga koga smatramo odgovornim za svaku grešku (pak, iz teksta ćete to moći da zaključite). Izborima 2012. godine se nećemo baviti. Tu je sadašnja opozicija de facto bila okosnica vlasti, a to su ujedno bili i poslednji relativno pošteni izbori u Srbiji. Do sada. Parlamentarni i beogradski izbori 2014. godine Strategija opozicije 2014. godine je bila da se – povr